Da li možete da nam opišete vaše rešenje?
Višegodišnje analize, proračuni i praktični radovi doveli su do sazrevanja ideje o pokretanju proizvodnje samoodrživih staklenika za gajenje povrtarskog rasada i cveća. Pojam samoodrživ podrazumeva sledeće bitne elemente: – veštačko LED osvetljenje – proizvodnja komposta – minimalni utrošak električne energije – primena obnovljivih izvora energije – obogaćivanje atmosfere ugljendioksidom iz kompostera – zalivanje kišnicom. Tamo gde je razvijena voćarska proizvodnja, u periodu rezidbe nagomilavaju se velike količine orezine koja se najčešće posle nekoliko meseci spaljuje pored voćnjaka. Ako se samlevena orezina i drugi biljni ostaci kompostiraju u rotacionom komposteru dobija se kvalitetan kompost u periodu do 30 dana. Da bi se rasad povrtarskih kultura obezbedio za plasteničku proizvodnju, koja je sve više zastupljena, potrebno je da se počne sa setvom rasada u januaru. To je moguće jedino u staklenicima sa grejanjem. Naše iskustvo sa plastenicima i gradnjom jednog rotacionog kompostera sa neophodnim istraživačkim radom omogućavaju nam da napravimo kombinaciju staklenika i kompostera. Planirani staklenik je dimenzija 10 x 3,5 m, čelične konstrukcije sa dvostrukim staklom. Setva i pikiranje bi se izvodili u kompostu proizvedenom nekoliko metara dalje u rotacionom komposteru dužine 6 m i prečnika 1,2 m. Grejanje bi se izvelo pomoću toplotne pumpe tipa voda-voda. Gajenje rasada bi se izvelo na tri nivoa, uz LED osvetljenje svakog nivoa koje je regulisano senzorima i kontrolerom u zavisnosti od potreba i količine prirodnog svetla. Fotonaponski moduli bi obezbedili deo potrebne električne energije. Zalivanje bi se izvelo sakupljenom kišnicom iz rezervoara zapremine 3.000 litara. Radi pospešivanja rasta rasada koristili bi ugljendioksid koji se dovodi iz kompostera gde su ga bakterije oslobodile prilikom razlaganja biljne mase. Istovremeno bi se u plastenik dovodila i oslobođena toplota iz procesa kompostiranja. Takav sistem bi omogućio uzgajanje oko 30.000 sadnica za sezonu.
Kako vaše rešenje doprinosi smanjenju karbonskog otiska?
Orezina koja nastaje orezivanjem voćnjaka i vinograda najčešće se spaljuje ili ostavlja da truli pored voćnjaka. Sakupljanjem orezine, njenim mlevenjem i kompostiranjem smanjujemo oslobođenu količinu ugljendioksida za 50% u odnosu na slučaj da je spaljena. Rotacioni komposter omogućava ubrzano kompostiranje. Komposter koji trenutno gradimo i koji je predložen u ovom projektu ima kapacitet od oko 5 kubnih metara u periodu od 10 dana. Staklenik površine 80 kvadratnih metara gajenjem rasada na tri nivoa u 4 turnusa može da proizvede oko 30.000 sadnica za 5 meseci. Grejanje staklenika će se obavljati toplotnom pumpom koja obezbeđuje toplotne energije 4 puta više nego što je uložena električna energija zahvaljujući geotermalnom izvoru podzemnih voda. LED osvetljenje je energetski najefikasniji vid osvetljenja i u našim višegodišnjim eksperimentima je pokazao odlične rezultate. Biljke se uspešnije razvijaju ukoliko je u njihovoj atmosferi povećana koncentracija ugljendioksida. U našem stakleniku povećanu koncentraciju CO2 ćemo postići upumpavanjem vazduha iz izlaznog dela kompostera gde je najveća koncentracija CO2 kog proizvode bakterije. Na taj način će sadnice rasada apsorbovati oko 40% ugljendioksida u procesu produženog vremena fotosinteze. Prilikom upumpavanja vazduha iz kompostera u staklenik ubacuje se i određena količina toplote od one koju bakterije razvijaju u procesu razlaganja. U komposteru se ostvaruju temperatire do 65°C. Kombinacija komposter – staklenik obezbeđuje skoro nultu emisiju ugljendioksida u poređenju sa metodom spaljivanja orezine uz višestruke koristi uštede energije i dobijanje kvalitetnog sadnog materijala.
Ukoliko pobedite na koji način ćete iskoristiti 2.000.000 dinara?
Sav novac od nagrade bismo upotrebili za nabavku komponenti za gradnju staklenika i kompostera. Dosadašnji proračuni pokazuju da bi nagrada u dovoljnoj meri dopunila naša sredstva da se kompletan projekat završi u relativno kratkom vremenu.